Mao Cedung - Analiza klasa u kineskom društvu (1926.)
Mao Cedung je napisao ovaj članak da bi se suprotstavio prema dvaju tadašnja skretanja u partiji. Predstavnik prvog skretanja je bio Chen Duxiu, koji se brinuo jedino za saradnju sa Kuomintangom i zanemarivao je ulogu seljaka, ovo je desni oportunizam. Predstavnik drugog skretanja je bio Zhang Guotao, koji se interesovao samo za radnički pokret, zanemarivajući seljake. Ovo je levi oportunizam.
I jedan i drugi su bili svesni toga da su njihove sopstvene snage slabe, ali ni jedan nije znao gde da traži pojačanje ili gde da potraži saveznike u masovnom broju. Mao je izneo da je seljaštvo najjači i brojčano najveći saveznik kineskog proleterijata, i tako rešio problem toga ko je glavni saveznik u Kineskoj revoluciji. štaviše, video je da je nacionalna buržoazija kolebljiva klasa i predvideo je njenu dezintegraciju u vreme podizanja revolucije na viši niveo i toga da će se njen desno krilo priključiti imperijalistima. što je potvrđeno i događajima iz 1927. (primedba urednika)
Ko su naši neprijatelji? Ko su naši prijatelji? Ovo pitanje je od prvorazrednog značaja za revoluciju. Osnovni razlog zašto su sve prethodne revolucionarne borbe u Kini postigle slabe rezultate je njihova nesposobnost da se ujedine sa pravim prijateljima i napadnu prave neprijatelje.
Revolucionarna partija je rukovodilac masa, i ni jedna revolucija ne uspeva ako je revolucionarna partija vodi pogrešnim putem.
Da bi smo bili sigurni da ćemo uspeti u našoj revoluciji i da nećemo odvedesti mase pogrešnim putem, moramo biti sigurni da smo oko sebe okupili prave prijatelje, da bi smo napali naše prave neprijatelje.
Da bi smo razdvojili prave prijatelje od pravih neprijatelja, moramo napraviti opštu analizu ekonomskog položaja različitih klasa u kineskom društvu, i njihovog odnosa prema revoluciji.
Kakve su okolnosti svake pojedinačne klase kineskog društva?
Klasa zemljoposednika i kompradorska klasa1
U ekonomski zaostaloj i polufeudalnoj Kini, klase zemljoposednika i kompradora su provezak međunarodne buržoazije, i zavise od imperijalizma sa svoj opstanak i rast.
Ove klase predstavljaju najnazadnije i najreakcionarnije odnose proizvodnje u Kini, i koče razvitak njenih proizvodnih snaga.
Njihovi interesi su potpuno nespojivi sa ciljevima Kineske revolucije.
Veliki zemljoposednici i klasa velikih kompradora posebno, uvek staje na stranu imperijalizma i čini jednu ekstremnu kontrarevolucionarnu grupu.
Njihovi politički predstavnici su Etatisti2 i desno krilo Kuomintanga.Srednja buržoazija
Srednja buržoazija je predstavnik kapitalističkih odnosa proizvodnje u gradu i selu. Srednja buržoazija, po kojom se uglavnom podrazumeva nacionalna buržoazija, je protivrečna u svom odnosu prema Kineskoj revoluciji:
ona oseća potrebu za revolucijom i podržavaju revolucionarni pokret protiv imperijalista i vojnih diktatora, dok trpe udarce stranog kapitala i tlačenje vojnih diktatora, ali postaju sumnjičavi prema revoluciji kada osete da sa vojnim učešćem domaćeg proleterijata i aktivnom podrškom stranog proleterijata, revolucija preti njhovim težnjama da se uzdignu na nivo krupne buržoazije.Politički zalažu se za stvaranje države pod vladavinom jedne klase, nacionalne buržoazije.
Samozvani „pravi učenik“ Daj Či Taoa,3 je u pekingškom listu „Čenbao“, izjavio: „Podigni levu pesnicu da srušiš imperijalizam, a desnu pesnicu da srušiš komuniste“. Ove reči oslikavaju kolebanja i strahove ove klase.
Ona je protiv tumačenja Kuomintaškog Principa o narodnom blagostanju sa gledišta teorije o klasnoj borbi, i protivi se savezu Komuntanga i Rusije i primanju komunista i levičara.
Ali njen pokušaj da uspostavi državu pod vladavinom nacionalne buržoazije je prilično nerealan, zato što su trenutne okolnosti takve da se dve velike snage, revolucija i kontrarevolucija, isprepletene u konačnoj borbi.
Svaka je podigla veliku zastavu, jedna je crvena zastava revolucije koju drži visoko Treća internacionala kao mesto okupljanja za sve potrlačene klase sveta.Druga je bela zastava koju drži visoko Liga naroda, kao mesto okupljanja svih kontrarevolucionara sveta.
Klase „između“ se nalaze na putu brze dezintengracije, neki delovi se okreću levo i pridružuju revoluciji, drugi se okreću levo i pridržuju kontrarevoluciji, nema prostora za njih da budu „nezavisne“. Prema tome ideja koju zastupa kineska srednja buržoazija o nekakvoj „nezavisnoj“ revoluciji u kojoj bi ona imala vodeću ulogu, je samo iluzija.
Sitna buržoazija
Ovde su uključeni i seljaci sopstvenici, gazde zanatlije, niži slijevi inteligencije, đaci, studenti, nastavnici srednjih škola, učitelji, sitni činovnici, sitni advokati i sitni trgovci. I u pogledu broja, i u pogledu svoje klasne prirode, sitna buržoazija zaslužuje da joj se posveti ozbiljna pažnja.
I seljaci sopstvenici i vlasnici zanatskih preduzeća vode ekonomiju koja se odlikuje proizvodnjom u malim razmerama.
Mada se različiti slojevi sitne buržoazije nalaze u jednakom ekonomskom položaju karakterističnom za sitnu buržoaziju, ipak se oni dele na tri grupe.
Prvu grupu sačinjavaju ljudi koji imaju nekakvo imanje, ili drugim rečima, kojima posle zadovoljenja sopstvenih potreba svake godine ostaju izvesni viškovi prihoda od njihovog fizičkog ili umnog rada. Kod tih ljudi postoji velika težnja za bogaćenjem, i oni se najusrdnije klanjaju njegovom božanstvu Čao Gun Minu.4
Ne sanjajući o velikom bogatstvu, oni ipak teže da se uzdignu na položaj srednje buržoazije. Često zavide posmatrajući imućne gazde koje uživaju poštovanje. Oni su strašljivci koje se boje vlasti ali se boje i revolucije. Pošto su po svom ekonomskom položaju bliski srednjoj buržoaziji, skloni su da veruju u njenu propagandu, a prema revoluciji se odnose sa nepoverenjem. Ova grupa čini manji deo sitne buržoazije i čini njeno desno krilo.
Drugu grupu čine ljudi čiji im ekonomski položaj omogućava da budu ekonomski samodovoljni, odnosno da pokriju svoje potrebe. Ovi ljudi se znatno razlikuju od onih iz prve grupe. I oni sanjaju o bogatstvu ali im Čao Gun Min to nikako ne dopušta, a u poslednje vreme pojačano ugnjetavanje i eksploatacija od strane imperijalista, militarista, krupnih zemljoposednika, i krupne kompradorske buržoazije primorali su ih da osete kako su svet više nije ono što je bio. Oni uviđaju da u današnje vreme iako rade koliko i ranije, gotovo da nisu u mogućnosti da obezbede svoj opstanak. Zato sad moraju da produžavaju svoj radni dan, da rade od jutra do mraka i da udvostručuju svoje napore.
I tako počinju da grde, strance nazivaju "prekomorskim đavolima", militariste "glavnim pljačkašima", a tuhao i lešen - derikožama.
što se tiče antiimperijalističkog i antimilitarističkog pokreta, oni sumnjaju u njegov konačan uspeh (uz argument da je moć imperijalista i stranaca suviše velika), tako da više vole da zauzmu neutralan stav nego da rizikuju učestvujući u pokretu, međutim oni ne istupaju protiv revolucije. Ova grupa je mnogobrojna i obuhvata približno, polovinu sitne buržoazije.
Trećoj grupi pripadaju ljudi čiji se životni uslovi iz dana u dan pogoršavaju. Većina njih bili su nekad uglavnom materijalno obezbeđeni, ali su sve teže sastavljali kraj sa krajem i sada postepeno propadaju. Na kraju godine, pri svođenju bilansa svog rada u gazdinstvu, svaki put sa užasom uzvikuju "ah, opet gubitak". I dok su oni ranije još nekako i živeli, a zatim svake godine padali sve niže i niže, zapetljavali se u dugove i najzad počeli samo da životare, sada ih što bi se reklo "od same pomisli na budućnost, obliva hladan znoj". Ti ljudi mnogo moralno pate jer su kod njih još žive uspomene na bolje dane, koji nikako ne liče na sadašnjicu. Njihova uloga u revolucionarnom pokretu nije beznačajna, zato što ih ima u velikom broju. Oni su levo krilo sitne buržoazije.
U mirno vreme tri navedene grupe sitne buržoazije se različito odnose prema revoluciji, ali kada nastupi rat, to jest period poleta revolucije, i kada je zora pobede na vidiku, tada u revoluciji uzimaju učešća ne samo levi elementi sitne buržoazije, već i oni njeni slojevi koji zauzimaju srednju poziciju. Čak i desni elementi zahvaćeni talasom revolucionarnih istupanja proleterijata i levih elemenata sitne buržoazije, takođe bivaju primorani se približe revoluciji. Iskustvo pokreta 30. maja 5 1925. godine i iskustvo seljačkog pokreta u raznim mestima dokazuje pravilnost ovog tvrđenja.Poluproleterijat
U poluproleterijat ubrajamo: 1.Ogromnu većinu seljaka - poluarendatora 2.Siromašne seljake 3.Sitne zanatlije 4.Trgovačke pomoćnike 5.Ulične prodavce
Ogromna većina seljaka - poluarendatora, zajedno sa siromašnim seljacima predstavlja brojčano ogromnu masu. Kada se govori o seljačkom pitanju, misli se uglavnom na pitanje ovih slojeva. Gazdinstvo seljaka - poluarendatora, siromašnih seljaka i sitnih zanatlija, okarakterisano je još manjim razmerama proizvodnje. Iako poluarendatori i siromašni seljaci predstavljaju poluproleterijat, po svom ekonomskom položaju te dve kategorije zajedno uzete, dele se na višu, srednju i nižu grupu.
Poluarendatori žive teže od seljaka sopstvenika, pošto imaju žita samo za oko pola godine, prinuđeni su da uzmu pod zakup tuđu zemlju ili da prodaju svoju radnu snagu, ili da se bave sitnom trgovinom.
Krajem proleća i početkom leta, kada je staro žito na izmaku a novo još zeleno, oni su primorani da uzimaju novac pod zelenaški interes i da kupuju hranu po visokim cenama. Položaj im je teži od položaja seljaka sopstvenika koji ni od koga ne zavise, ali su poluarendatori bolje obezbeđeni od siromašnih seljaka. Pošto siromašni seljaci nemaju svoju zemlju oni obrađuju tuđu, dobijaju za svoj rad pola ili čak manje od pola prinosa sa te zemlje. Mada i seljaci poluarendatori dobijaju samo polovinu ili manje od polovine žetve sa zemlje koju su uzeli pod arendu, oni zato sa svoje zemlje dobijaju svoju žetvu. Zbog toga su seljaci poluarendatori revolucionarniji od seljaka sopstvenika, a manje revolucionarni od siromašnih seljaka.
Siromašni seljaci su bezemljaši i izloženi su eksploataciji od strane zemljoposednika.
Po svom ekonomskom položaju siromašni seljaci se mogu podeliti na dve grupe.
Prva grupa raspolaže sa relativno dovoljnim poljoprivrednim inventarom i izvesnim novčanim sredstvima. Ti seljaci dobijaju deo žetve, koji ponekad dostiže polovinu celokupnih plodova njihovog rada. Ono što im nedostaje dopunjavaju sejanjem različitih drugostepenih kultura, ribolovom, gajenjem živine i svinja ili povremeno prodajom svoje radne snage i na taj način kako-tako održavaju svoj opstanak. Živeći u teškim materijalnim uslovima oni samo misle kako bi se provukli do nove žetve.
Žive teže od seljaka poluarendatora, ali ipak lakše od druge grupe siromašnih seljaka. Samim tim revolucionarniji su od seljaka poluarendatora, a manje revolucionarni od druge grupe siromašnih seljaka. što se tiče siromašnih seljaka iz druge grupe, oni nemaju ni dovoljan poljoprivredni inventar, ni novčanih sredstava. Nemaju dovoljno gnojiva, žetve su im oskudne, i kada isplate gazdama napolicu, njima ne ostaje skoro ništa.
Zbog toga oni još češće moraju prodavati svoju radnu snagu. U gladnim godinama i u teškim mesecima oni izmole od rođaka i prijatelja nekoliko merica žita u zajam da bi se makar još koji dan provukli, dugovi im rastu i pretvaraju se u nepodnošljiv teret. Ova grupa seljaka predstavlja najugnjeteniji deo seljaštva i veoma je prijemčiva za revolucionarnu propagandu.
U poluproleterijat ubrajamo i sitne zanatlije, jer su i oni, iako imaju primitivna sredstva za proizvodnju i smatraju se predstavnicima "slobodnih profesija", često primorani da prodaju svoju radnu snagu, njihov ekonomski položaj približno odgovara položaju siromašnih seljaka.
Teški teret rashoda za izdržavanje porodice, raskorak između zarade i minimuma neophodnog za život, stalna nemaština i strah da se ne izgubi posao - sve ih to približava siromašnim seljacima.
Trgovački pomoćnici su najamni radnici u trgovačkim preduzećima i izdržavaju svoje porodice skromnim platama, ali kako cene robi skaču iz godine u godinu, a povišice plata se daju samo jedanput u nekoliko godina, od tih ljudi se mogu slušati beskrajne žalbe na sudbinu. Njihov položaj se ni po čemu ne razlikuje od položaja siromašnih seljaka i sitnih zanatlija, i oni su vrlo prijemčivi za revolucionarnu propagandu.
Ulični prodavci, bez obzira da li idu po ulicama i kućama, ili stoje uz svoje sanduče, imaju ništavan kapital i zarađuju neku crkavicu nedovljnu za život. Oni se nalaze otprilike, u istom položaju kao i siromašni seljaci, i u istoj meri su zainteresovani za revoluciju koja bi izmenila postojeći poredak.Proleterijat
Industrijski proleterijat u Kini broji danas oko dva miliona ljudi. Malobrojnost savremenog industrijskog proleterijata je posledica ekonomske zaostalosti zemlje. Ti radnici su zaposleni uglavnom u pet grana, u železničkom saobraćaju, u rudarskoj industriji, u prekomorskom saobraćaju, u tekstilnoj i brodogradilišnoj industriji, a znatan deo se nalazi u ropskom odnosu kod stranih preduzimača.
Iako je broj industrijskog proleterijata mali, on upravo oličava nove proizvodne snage i najprogresivniju klasu savremene Kine, klasu koja je postala rukovodeća snaga revolucionarnog pokreta. Analiza štrajkova koji su se desili u toku poslednje četiri godine, na primer štrajkova mornara,6 železničara, radnika Kajluanskih rudnika i rudnika Cjaoco, štrajka u šajmanu, kao i velikih štrajkova u šangaju i Hongkongu posle događaja 30. maja 1925. godine, jasno pokazuje kako je velika uloga industrijskog proleterijata u kineskoj revoluciji.
Takvu ulogu industrijski proleterijat može da ima, prvo zahvaljujući svojoj koncentraciji, pošto ni jedna druga grupa ljudi ne može da se uporedi sa njim po toj osobini. Drugo, on može da ima takvu ulogu zato što se industrijski radnici nalaze u najtežem ekonomskom položaju.
Oni su lišeni sredstava za proizvodnju i ostale su im jedino njihove ruke. Nikakva nada u obogaćenje ne postoji kod njih; imperijalisti, militaristi i buržoazija se s njima najsurovije ophode i zbog toga oni su naročito sposobni za borbu.
Snage gradskih kulija takođe zaslužuju da im se posveti ozbiljna pažnja. U toj grupi većinu sačinjavaju lučki nosači i nosači rikši, tu dolaze i čistači kanalizacija i ulični čistači. Ljudi koji pripadaju toj grupi nemaju ništa drugo osim ruku kojima rade. Po ekonomskom položaju slični su industrijskim radnicima, a zaostaju za njima jedino po stepenu koncentracije i po svojoj ulozi u proizvodnji.
Savremena kapitalistička poljoprivreda u Kini je još nerazvijema. U seoski proleterijat spadaju najamnici koji rade stalno za mesečnu platu ili na nadnicu. Ti najamnici ne samo da nemaju zemlje niti poljoprivrednog inventara nego ni bilo kakvih novčanih sredstava i mogu da opstanu samo prodavajući svoju radnu snagu. Zbog velike dužine radnog dana, bedne zarade, loših uslova rada, nesigurnosti posla, oni se nalaze u gorim uslovima od drugih radnika. Ta grupa seoskog stanovništva trpi najtežu nemaštinu, i u seljačkom pokretu zauzimaju isto tako važan položaj kao i siromašni seljaci.
Osim toga postoji još jedna brojna grupa deklasiranih elemenata.
To su seljaci koji su izgubili zemlju i zanatski radnici lišeni mogućnosti da nađu posao.
Oni spadaju među najnezbrinutije elemente društva. Svuda se nalaze njihove tajne organizacije. "Društvo trijada" u provincijama Fucjan i Guantung, "Društvo braće" u provincijama Hunan, Hubej, Gujčou i Sičuan, "Društvo velikih mačeva" u provincijama Anhuej, Henan i Šantung, "Društvo morala" u provinciji Čili i trima istočnim provincijama. "Plavi klan" u šangaju i drugim mestima.
Ovo su bile organizacije uzajamne pomoći u ekonomskoj i političkoj borbi. Organizacija te grupe ljudi predstavlja jedan od teških problema koji se postavlja pred Kinu.
Ti ljudi su sposobni za najtežu borbu, ali pate od sklonosti ka rušilačkim akcijama. Ako se pravilno rukovodi njima, mogu postati revolucionarna snaga.
Iz svega napred rečenog vidi se da svi militaristi, birokrati, kompradori i krupni zemljoposednici koji su u tajnom dogovoru sa imperijalistima, kao i reakcionarni deo inteligencije koji od njih zavisi, predstavljaju naše neprijatelje.
Industrijski proleterijat je rukovodeća snaga naše revolucije.
Ceo proleterijat i sitna buržoazija su naši najbliži prijatelji.
Desno krilo kolebljive sitne buržoazije može da bude naš neprijatelj, a njeno levo krilo naš prijatelj.
Ali mi moramo uvek da budemo na oprezu i da ne damo srednjoj buržoaziji prilike da dezorganizuje naš front.
1Komprador je kineski menadžer ili domaći trgovac koji radi kod stranih trgovačkih kompanija, kao posrednik između stranog kapitala i domaćeg tržišta. Kompradori rade za strani ekonomski interes i imaju veze sa imperijalizmom i stranim kapitalom.
2Kineska etatistička omladinska unija, kasnije preimenovana u Kinesku omladinsku partiju. Njeni članovi su svoju karijeru zasnovali na antikomunizmu, dobijali su materijalnu pomoć od strane raznih grupa reakcionara na vlasti i imperijalista.
3 Daj Či Tao se pridružio Kuomintangu u svojoj mladosti, i za zo vreme je bio partner Čang Kaj šeka u špekulacijama na tržištu hartija od vrednosti. Nakon smrti Sun Jat Sena 1925, započinje antikomunističku agitaciju i priprema ideološke temelje za Čang Kaj šekov državni udar 1927. Bio je godinama Čang Kaj Šekov verni sluga i sluga kontratevolucije. Počinio je samoubistvo u februaru 1949, očajan zbog neizbežne propasti Čang Kaj šekovog režima.
4Kineski bog bogatstva
5Pokret 4. maja je bio nacionalni anti-imperijalistički pokret, podstaknut masakrom kineskog naroda od strane britanske policije u Šangaju 25. maja 1925.
6Štrajk mornara u Hongkongu i štrajk transportnih radnika na reci Jangcekjang 1922. godine