Одакле долазе исправне идеје (1963.)
Мао Цедунг
Одакле долазе исправне идеје? Да ли падају са неба? Не. Да ли су урођене у уму? Не. Долазе из друштвене праксе, и само из ње. Долазе из три врсте друштвене праксе, борбе за производњу, класне борбе и научних експеримената. Човеково друштвено биће одређује његово мишљење. Када масе прихвате исправне идеје које су карактеристичне за напредну класу, те идеје постају материјална сила која мења друштво и свет. У својој друштвеној пракси људи учествују у разним врстама борбе и стичу богата искуства, како из својих успеха тако и из својих неуспеха.
Безброј феномена објективног спољашњег света одражава се у човековом мозгу кроз пет чулних органа: вида, слуха, мириса, укуса и додира. На почетку, сазнање је чулно. Скок до појмовног сазнања, односно до идеја, настаје када је скупљено довољно чулног сазнања. Ово је један процес спознаје. То је први стадијум у читавом процесу спознаје, стадијум који води од објективне материје до субјективне свести, од постојања до идеја. Да ли нечија свест или идеје (укључујући теорије, политику, планове, методе) правилно одражава објективни спољашњи свет, то још није доказано на овом стадијуму на којем још није могуће утврдити јесу ли оне исправне или не.
Затим долази други стадијум у процесу спознаје, стадијум који води од свести назад ка материји, од идеја назад ка постојању, у којем је стечено сазнање примењено на друштвену праксу да би се утврдило да ли теорије, политика, планови или методе који се потврде у пракси су исправни, док они који се не потврде у пракси су неисправни, што је посебно тачно код човекове борбе са природом. У друштвеној борби снаге које представљају напредну класу понекада претрпе пораз не због тога што су њихове идеје неправилне, него зато што у односу снага укључених у борбу оне нису тако јаке као снаге реакције. Оне су тако привремено потучене, али пре или касније морају успети.
Човеково сазнање чини још један скок кроз проверу праксе. Тај скок је важнији од претходног, јер само тај скок може да потврди исправност или неисправност првог скока, односно идеја, теорија, политике, планова или метода формулисаних током одражавања објективног спољашњег света. Нема другог начина за проверу истине. Једини разлог за пролетеријат да спознаје свет је у томе да га мења.
Често, до исправног сазнања се може доћи тек након многих понављања процеса који води од материје ка свести и онда назад до материје, односно од праксе ка сазнању и онда назад ка пракси. То је марксистичка теорија сазнања, дијалектичко-материјалистичка теорија сазнања. Међу нашим друговима много је оних који још нису разумели ову теорију сазнања. Ако их питате за извор њихових идеја, мишљења, политике, метода, планова и закључака, елоквентних говора и других чланака, питање ће сматрати чудним и неће на њега моћи да одговоре. Они не разумеју да материја може бити трансформисана у свест а свест у материју, иако су такви скокови свакодневне појаве. Стога је нужно научити наше другове дијалектичкој, материјалистичкој теорији сазнања тако да могу правилно да усмеравају своје мишљење, постају добри у истраживању и учењу, те у сумирању својих искуства, да би могли превазићи потешкоће, признати неке малобројне грешке, обављати свој посао боље и борити се да изграде Кину у велику и моћну социјалистичку земљу и да помогну широким народним масама угњетаваних и експлоатисаних широм света у испуњењу наше велике интернационалистичке дужности.