Karl Marks
Kritika Gotskog programa
[A]
Misli se na Bakunjinovu knjigu "Država i anarhija", Cirih 1873.
[B] Narodna
partija osnovana je u septembru 1865. u Darmštatu (Darmstadt), a organizaciono
učvršćena na svom kongresu u Štutgartu (Stuttgart) 1868; sitnoburžoaska partija
suprotstavljala je ujedinjenu Nemačke pod hegemonijom junkerske Pruske, kojemu
je težio Bizmark, principe federalizma.
[C] Francuski
prevod prvog toma "Kapitala" (prevod je redigovo sam Marks) izlazio je u sveskama
1872-1875. u Parizu.
[D] Reč
je o izdavačkoj knjižari Socijaldemokratske radničke partije vezanoj uz redakciju
centralnog partijskog organa "Der Volksstaat" ("Narodna država"). U njoj je
1875. izašlo drugo izdanje Marksovog spisa "Otkrića o komunističkom procesu
u Kelnu".
[E] Reč
je o izborima za Rajhstag održanim 10. januara 1874.
[F] Berlinskim
Maratom Marks ovde ironično naziva Haselmana, glavnog urednika "Neuer Socijal-Demokrat"-a
("Novi socijaldemokrat"), centralnog organa lasalovaca.
[G] Medjunarodna
liga za mir i slobodu - organizacija buržoaskih demokrata i pacifista, osnovana
1867. u Ženevi. Prva Internacionala vodila je borbu protiv demagoških parola
Lige kojima se proletarijat odvlačio od klasne borbe.
[H] Posle
pada Pariske komune Bizmark je nastojao da s Austrijom i Rusijom zaključi formalni
ugovor u cilju zajedničkog proganjanja revolucionarnog pokreta, a naročito Prve
internacionale. U oktobru 1873. zaključen je na Bizmarkovu inicijativu takozvani
Trojecarski savez, konvencija izmedju vlada Nemačke, Rusije i Austro-Ugarske
o zajedničkom postupku u slučaju "evropskih potresa".
[I] Marks
misli na uvodni članak u broju 67. lista "Nordeutsche Allgemeine Zeitung" ("Severnonemačke
opšte novine") od 20. marta 1875. U članku se zauzima stav prema tački 5 socijaldemokratskog
programa i primećuje da je "socijaldemokratska agitacija u mnogom pogledu postala
opreznija" i da se "odriče Internacionale".
[J] Lasal
je svoj "gvozdeni zakon najamnine" formulisao ovako: "Gvozdeni ekonomski zakon
koji u današnjim uslovima, pod gospodstvom ponude i tražnje rada, odredjuje
najamninu jeste ovaj: prosečna najamnina uvek ostaje reducirana na nužna sredstva
za život, to jest sredstva koja su u jednom narodu po običaju potrebna za održavanje
egzistencije i za množenje.
To je tačka oko koje realna nadnica u svako doba oscilira, a da se nikad ne
može dugo iznad nje popeti ili ispod nje pasti. Ona se ne može trajno popeti
iznad tog proseka; inače bi usled lakšeg, boljeg položaja radnika došlo do povećanja
radničkog stanovništa, a time do ponude ruku koje bi najamninu ponovo snizile
na njeno predjašnje stanje pa i ispod njega.
Najamnina ne može trajno pasti ni ispod ovih nužnih sredstava za život. Jer
tada bi došlo do iseljavanja, bezbračnosti, uzdržavanja od radjanja dece i najzad
od bedom izazvanog smanjenja broja radnika, koje samim tim sužava ponudu radničkih
ruku i tako vraća najamninu opet na njen viši nivo. Realna prosečna najamnina
sastoji se, dakle, u kretanju, da bi stalno kružila oko onog svog težišta u
koje mora da se trajno vraća, nalazeći se čas nešto iznad a čas nešto ispod njega."
(Vidi: "Arbeiterlesebuch", Rede Lassalles zu Frankfurt a. M. am 17. und 19. Mai
1863, Hottingen-Zürich 1887.)
[K] Maltusova
teorija populacije - reakcionarno učenje engleskog buržoaskog ekonomiste Maltusa,
koji siromaštvo i bedu radnih masa ne pripisuje rastenju eksploatacije koje
je svojstveno kapitalističkom društvu, nego umnožavanju stanovništva. Po Maltusovom
tvrdjenju sredstva za život se povećavaju sporije nego stanovništvo, i zato
nedostaju za sve. Maltus je zahtevao da država ograničava porast stanovništva.
[L] "Atelier"
-časopis za radnike koji je izlazio u Parizu 1840. do 1850. i bio pod uticajem
ideja Bišeovog katoličkog socijalizma.
[M] Ajzenahovce
su zvali i "pošteni".
[N] "Kulturkampf"
- "borba za kulturu", Bizmarkova borba sedamdesetih godina prošlog veka protiv
nemačke katoličke partije, partije "centruma", pomoću policijskih progona katolicizma.
"Takvom borbom Bizmark je samo ojačao klerikalizam katolika, samo je naneo štetu
stvarnoj kulturi, jer je pomakao u prvi plan verske podele umesto podela političkih,
odvukao pažnju nekih slojeva radničke klase i demokratije od nasušnih zadataka
klasne i revolucionarne borbe u stranu najpovršnijeg i buržoaski lažnog antiklerikalizma".
(V. I. Lenjin, "O odnosu radničke partije prema religiji").