Георгиј Валентинович Плеханов
О материјалистичком схватању историје
Ми смо довољно подробно и, надамо се, тачно изложили погледе Лабриоле на зависност друштвених појава од економске структуре друштва, која је, са своје стране, условљена стањем друштвених производних снага. Ми омо потпуно сагласни с највећим делом његових погледа. Али местимице они изазивају у нама неке сумње, поводом којих би смо хтели да учинимо неколико примедби.
Пре свега указаћемо на ово. По Лабриолиним речима, држава је организација владавине једне друштвене класе над другом или над другим класама. То је тачно. Али у томе тешко да је изражена сва истина. У државама као што су Кина или стари Египат, где цивилизовани живот није био могућ без веома сложених и замашних радова на регулисању тока и изливања великих река и на организацији наводњавања, постанак државе може се у веома знатној мери објаснити непосредним утицајем потреба друштвеног процеса производње. Неједнакост је, без сумње, постојала тамо још у преисториско доба и у овој или оној мери, како унутар племена која су ушла у састав државе - и која су по свом етнографском пореклу често била сасвим различита - тако и међу племенима. Али оне владајуће класе на које наилазимо у историји ових земаља, заузеле су свој више или мање високи друштвени положај захваљујући управо државној организацији, коју су изазвале потребе друштвеног процеса производње. Тешко да се може сумњати у то да је сталеж египатских свештеника имао да за своју владавину захвали огромном значају који су њихова примитивна научна знања имала за читав систем египатске пољопривреде.[У] На западу - у који, разуме се, треба убрајати и Грчку - не запажамо утицај непосредних потреба друштвеног процеса производње - који тамо не претпоставља никакву иоле ширу друштвену организацију - на постанак државе. Али и тамо постанак државе треба у знатној мери приписати потреби за друштвеном поделом рада, изазваном развитком друштвених производних снага. Ова околност није, разуме се, сметала држави да у исто време буде организација владавине привилеговане мањине над више или мање поробљеном већином.[Ф] Али њу не треба ни у ком случају губити из вида, како би се избегли непргвилни и једнострани појмови о историској улози државе.
А сада ћемо прећи на Лабриолине погледе на историски развитак идеологија. Ми смо видели да се тај развитак, по његовом мишљењу, компликује утицајем расних особености и уопште утицајем природне средине на људе. Велика је штета што наш аутор није сматрао за потребно да ово своје мишљење потврди и разјасни неким примерима; онда бисмо га лакше разумели. У сваком случају, несумњиво је да се оно не може прихватити у оном облику у којем је изнесено.
Црвенокожачка племена у Америци не припадају, разуме се, истој раси којој и племена која су у преисториско доба насељавала грчки архипелаг или обалу Балтичког Мора. Нема сумње да је првобитни човек у сваком од тих места био подвргнут веома својеврсним утицајима природне средине. Могло би се очекивати да ће се разлика тих утицаја одразити на делима примитивне уметности код првобитних становника псшенутих места. Али ми то ипак не примећујемо. У свим деловима земљине кугле, ма како се они разликовали међу собом, једнаким стадијима развитка првобитног човека одговарају једнаки ступњеви развитка уметности. Ми знамо за уметност каменог доба, за уметност гвозденог доба, али ми не знамо за уметност различитих раса, беле, жуте итд. Стање производних снага одражава се чак и у појединостима. На пример, на грнчарским израђевинама ми најпре наилазимо само на праве и изломљене линије: четвороугаонике, крстове, цик-цак линије итд. Примитивна уметност позајмљује ову врсту украса од још примитивнијих заната: од ткања и плетења. У бронзано доба, заједно с обрадом метала, који могу при обради добијати све могуће геометриске облике, појављују се криволиниски украси; најзад, с припитомљавањем животиња појављују се њихове фигуре, а на првом месту фигура коња.[Х]
Истина, при ликовном претстављању човека неминовно се мора испољити утицај расних обележја на „идеале лепоте“ својствене првобитним уметницима. Познато је да свака раса, нарочито на првим ступњевима друштвеног развитка, сматра себе за најлепшу и врло високо цени управо она обележја која је разликују од других раса.[Ц] Али, прво, ове особености расне естетике - уколико оне остају постојане - не могу својим утицајем изменити ток развитка уметности; а друго, и оне су чврсте само за извесно време, тј. само под извесним условима. У оним случајевима када је дато племе принуђено да призна над собом превласт другог развијенијег племена, његово расно самозадовољство ишчезава и наместо њега јавља се подражавање туђим укусима, који су раније сматрани смешним, а понекад и срамотним, одвратним. Ту се са дивљаком дешава исто оно што у цивилизованом друштву са сељаком који најпре исмева обичаје и одело грађана, а доцније - с појавом и порастом владавине града над селом - он настоји да, уколико то лежи у његовој снази и могућностима, прихвати те обичаје и то одело.
Прелазећи на историске народе, указаћемо пре свега на то да се реч раса, примењена на њих, уопште не може и не сме употребљавати. Ми не знамо ни за један историски народ који би се могао назвати народом чисте расе; сваки од њих плод је ванредно дуготрајног и снажног узајамног укрштања и мешања различитих етничких елемената.
Па изволите после тога, одређујте утицај „расе“ на историју идеологија овог или оног народа!
На први поглед изгледа да нема ничег једноставнијег и правилнијег од мисли о утицају природне средине на народни темпераменат, а преко темперамента - на историју његовог духовног и естетског развитка. Али за Лабриолу било би довољно да се сети историје своје властите земље, па да се увери у погрешност ове мисли. Данашњи Италијани живе у истој природној средини у којој су живели и стари Римљани, па ипак је „темпераменат“ данашњих Менеликових дажбеника[Ч] врло мало налик на темпераменат сурових победника Картагине! Када би нама пало на памет да објашњавамо италијанским темпераментом историју, на пример, италијанске уметности, ми бисмо се врло брзо морали зауставити у недоумици пред питањем о узроцима услед којих се темпераменат врло дубоко мењао у разна времена и у разним деловима Апенинског полуострва.