Георгиј Валентинович Плеханов
О материјалистичком схватању историје
[А]
„Огледи о материјалистичком схватању историје“ од. Антониа Лабриоле, професора
универзитета у Риму, с предговором Г. Сорела. Париз 1897. - Прев.
[Б]
Лорија Акиле (р. 1857) - италијански буржоаски економист, који је заступао
владавину „економског фактора“ у историји и који је сматрао да све стране
друштвеног и културног живота човечанства воде искључиво и непосредно
порекло из економије.
[В]
„Економска теорија политичког уређења''. - Прев.
[Г]
Карејев Н. Ј. (1850-1931) - руски буржоаски публицист, историчар-идеалист;
присталица „субјективне школе у социологији“, противник марксизма.
[Д]
Роџерс Џемс (1823-1890) - енглески буржоаски економист. У својим делима
заступао је теорију о преовлађујућој улози „економског фактора“ у историји.
[Ђ]
Михаиловски Н. К. (1842-1904) - идеолог народњаштва, присталица „субјективног
метода“ у социологији; водио је огорчену борбу против марксизма.
Блан Луј (1811-1882) - француски ситнобуржоаски социјалист; проповедао
је хармонију интереса пролетаријата и буржоазије. Маркс је Блана окарактерисао
као буржоаског демократа „с извесном социјалистичком примесом и са нејасним
религиским и националистичким начином мишљења“.
[Е]
„Учитељ“ - Маркс, „ученици“ - Марксови следбеници, „руски ученици“ - руски
марксисти, или руски социјал-демократи. Све су то ознаке које су употребљаване
у легалној штампи са циљем да се избегне цензура. У ту исту сврху Маркс
се наводи као „познати немачки економист“, као „писац „Капитала“, Енгелс
- као „познати писац“, Чернишевски - као „писац „Огледа из Гогољевог периода
руске књижевности“ или као „писац примедби уз политичку економију од Мила“.
[Ж]
Гизо, Миње, Тиери, Токвил - француски буржоаски историчари из доба рестаурације
- доба успостављања краљевске династије Бурбонаца, које обухвата период
од 1814 до 1830 г. (од ступања на престо Луја XVIII до јулске револуције
1830 г.). Француски историчари признавали су улогу класне борбе у историји,
али су под класном борбом разумевали само борбу буржоазије против феудалаца
и одрицали су борбу класа у самоме буржоаском друштву. Признајући преовлађујућу
улогу „економског фактора“ у историји, француски историчари из доба рестаурације
гледали су на сам „економски фактор“ као на функцију људског ума и у потпуности
су стајали на идеалистичким позицијама.
[З]
„Економско тумачење историје“. - Прев.
[И]
Кудрин Н. (Русанов) - народњак, доцније есер.
[Ј]
„Прилог критици политичке економије“ - Прев.
[К]
Књига Маркса и Енгелса „Света породица или критика „критичке критике“.
Против Бруна Бауера и Ко изишла је 1845 г. у Франкфурту на Мајни. Марксова
књига „Прилог критици политичке економије“, у чијем је предговору изложено
у сажетом облику суштина теорије историског материјализма, изишла је у
Берлину 1859 г.
[Л]
„По себи“ - Прев.
[Љ]
Кривенко С. Н. (1847-1907) - руски публицист-народњак, активно је иступао
против марксизма.
[М]
Мисли се на Пола Лафарга, који је једну од својих брошура, у којима је
популарисао идеје марксизма, назвао „Бкономски материјализам Карла Маркса“.
[Н]
Жуковски Ј. Г. (1822-1907) - руски буржоаски економист, писац лаичког
чланка „Карл Маркс и његова књига о капиталу“, у којем је покушавао да
„побије“ Маркса.
[Њ]
Лабриола му даје назив: историски материјализам, који је узео од Енгелса.
[О]„Наше
природословно учење о историји“. - Прев.
[П]
Матерински род. - Прев.
[Р]
Морган Луис (1818-1881) - амерички научник-етнолог, творац научне историје
првобитног друштва. На основу критичке анализе главног Моргановог дела
„Старије друштво“ и других студија првобитног друштва, Енгелс је написао
своју знамениту књигу „Порекло породице, приватне својине и државе“.
[С]
Essais, стр. 144.
[Т]
„Социјализам и позитивна наука“. - Прев.
[Ћ]
У првом издању: „не може се ограничити само на проучавање економске анатомије
друштва“. - Ред.
[У]
Један халдејски цар каже за себе: „Ја сам изучио тајне река ради добра
људи... Ја сам спровео речну воду у пустиње; ја сам напунио водом пресахле
канале... Ја сам наводнио пустињске равнице; ја сам им дао плодност и
изобиље. Ја сам их претворио у место среће“. Овде је тачно, премда хвалисаво,
претстављена улога оријенталне државе у организацији друштвеног процеса
производње.
[Ф]
Као год што она не смета држави да у неким случајевима буде и плод освајања
једног народа од стране другог. Улога насиља у смени једних установа другима,
веома је велика. Али се насиљем нимало не могу објаснити како сама могућност
такве смене, тако ни њени друштвени резултати.
[Х]
Види о свему томе увод у историју уметности од Вилхелма Либкеа.
[Ц] Види о томе: Дарвин,
Descent of man. (Порекло човека. - Прев.) Лондон 1883, стр. 582-585.
[Ч]
Менелик II - негус Абисиније, чија је војска 1896 г. до ногу потукла италијанске
трупе у бици код Адуе.
[Џ]
реч је о Н. Г. Чернишевском. В. прим. 6.
[Ш]
Мил Џон-Стјуарт (1806-1873)-енглески буржоаски економист, писац књиге
„Основи политичке економије“.
[АА]
Ко каже А, мора рећи такође и Б. - Прев.
[АБ]
Мисли се на Карла Маркса. В. прим. 6.
[АВ]
Просто и једноставно. - Прев.
[АГ]
Essais, стр. 183-185.
[АД]
„Сумње које се намећу филозофима-економистима“, - Прев.
[АЂ]
„Законик природе“. - Прев. 34
[АЕ]
У својој књизи „Закон и обичај на Кавказу“ М. М. Коваљевски[АН]
каже: „Анализа религиских веровања и празноверица Ишава доводи нас до
закључка да се тај народ, под званичним велом православља, још увек налази
на оном стадију развитка који је Тејлор тако срећно назвао анимизмом.
На томе стади.ју развитка, као што је познато, друштвени морал и право
махом су апсолутно потчињени религији“ (св. II, стр. 82). Али у томе и
јесте ствар, што по Тејлору[АЊ]
првобитни анимизам нема никаквог утицаја ни на морал, ни на право.
На томе стадију развитка „између морала и права нема узајамног односа,
или тај однос остаје у заметку“. „У дивљем анимизму нема готово нимало
оног моралног елемента који у очима цивилизованог човека сачињава суштину
сваке практичне религије... морални закони имају своју посебну основицу
итд.Ла цивилисатион примитиве. (Примитивна цивилизација. - Прев.). Париз
1876, св. II, стр. 464-465. Зато ће бити правилније рећи да се религиска
сујеверја преплићу с моралним и правним појмовима тек на извесном, релативно
доста високом ступњу друштвеног развитка. Врло нам је жао што нам простор
не дозвољава да овде покажемо како то објашњава модерни материјалкзам.
[АЖ]
E. B. Tylor, La civilisation primitive, Paris 1876, t. 1, p. 82
[АЗ]
„Право није, као такозване физичке, природне силе, нешто што постоји изван
човекових поступака... Напротив, то је поредак ко.ји су људи установили
за себе. Да ли се човек у својој делатности потчињава закону узрочности,
или делује слободно, произвољно, - то је у датом питању свеједно. Било
како му драго, право по закону узрочности и по закону слободе ипак не
настаје изван човекове делатности, него, напротив, само кроз делатност
човека, посред ством човека“. (Н. М. Коркунов.[АО]
„Предавања из опште теорије права“, Петроград 1894, стр. 279)- То је сасвим
правилно, премда је врло рђаво изражено. Али је г. Коркунов заборавио
да дода да интересе које право штити, не „стварају људи за себе“, већ
да су ти интереси условљени узајамним односима у друштвеном процесу производње.
АИ
Иако се већ и то врло неповољно одражава, на пример, чак на таквим делима
као што је „Закон и обичај на Кавказу“, од г. М. Коваљевског. У тој књизи
г. М. Коваљевски често гледа на право као на производ религиских погледа.
Правилан пут истраживања био би друкчији: требало је да г. Коваљевски
и на религиска веровања, и на правне установе кавкаских народа гледа као
на производ њихових друштвених односа у процесу производње и, објаснивши
утицај једне идеологије на другу, да се постара да нађе једини узрок тог
утицаја. Г. Коваљевски би очигледно тим више морао бити склон таквом начину
истраживања што он сам у другим својим делима категорички признаје узрочну
зависност правних норми од начина производње.
[АЈ]„Закон
и обичај на Кавказу“, св. II, стр. 75.
[АК]У XVI веку у Француској
су вођени непрекидни верски ратови између хугенота и католика. У борби
хугенота против владајућег ортодоксног католицизма нашле су свог одраза
тежње буржоазије за политичком самосталношћу.
[АЛ] Израз „субјективни
старчићи“ употребио је Плеханов циљајући углавном на Михаиловског, на
којег се односе и све даље алузије у томе ставу.
[АЉ]
Луис Џорџ-Хенри (1817-1878) - енглески буржоаски филозоф-позитивист, писац
у своје време популарног уџбеника за историју филозофије.
[АМ]
Плеханов овде има у виду Николаја-она (Даниелсона), народњака, који је
уживао незаслужену репутацију марксиста - једино на основу тога што се
издавао за присталицу „Марксове економске теорије“.
[АН]
Коваљевски М. М. (1851-1916) - познати руски научник - историчар и правник;
признавао је ,.теорију фактора“, при чему је за основни фактор сматрао
пораст становништва.
[АЊ] Тејлор
Едуард (1832-1917) историчар првобитне културе.
[АО] Коркунов
Н. М. (1853-1904) - руски буржоаски испитивач државе - идеалист.