Карл Маркс
Најамни рад и капитал
[А]
У ранијим издањима у тексту брошуре давана су два поднаслова: „Шта је најамнина?
Како се она одређује?“ и „Чиме се одређује цена неке робе?“ Али под поднасловом
„Чиме се одређује цена неке робе“ у брошури се разматрало не само питање
цене, него су се разматрала и питања као што су „трошкови производње“, „трошкови
производње радне снаге“, „капитал“, „капитал и најамни рад“, „релативна
најамнина“, „номинална и реална најамнина“, „подела рада“, „машине“, „релативно
и апсолутно осиромашење радничке класе“. Проверавање је показало да ни у
тексту који су објавиле „Нове рајнске новине“ ни у фотокопији преписа који
потиче од Марксова пријатеља Јозефа Вајдемајера тих поднаслова нема. Они
се појављују само у „посебним отисцима“ из „Нових рајнских новина“, који
су издавани без учешћа Маркса и Енгелса. Због тога су у овом издању ти поднаслови
укључени у текст, као што је то било у оригиналу. Текст је раздељен на пет
делова, према подели на чланке коју је извршио сам Маркс кад је свој рад
штампао у „Новим рајнским новинама“. У поменутом Вајдемајеровом препису
Марксов спис има наслов „Најамнина“, а исто тако зове тај спис и сам Маркс
у писму Вајдемајеру од 1 августа 1849. - Ред.
[Б]
„Нове рајнске новине“ излазиле су у Келну од 1 јуна 1848 до 19 маја 1849.
Њихов главни редактор био је К. Маркс. „Најамни рад и капитал“ штампан је
у бројевима од 5, 6, 7, 8 и 11 априла 1849. - Ред.
[В]
“...под класичном политичком економијом - пише Маркс у „Капиталу“ - разумемо
сву економију од Петија наовамо, која испитује унутрашњу повезаност односа
буржоаске производње“ (К. Маркс, „Капитал“, т. I, гл. I, напомена 32). Најкрупнији
претставници класичне политичке економије у Енглеској били су А. Смит и
Д. Рикардо. - Ред.
[Г]
„Ма да је понкла већ крајем 17 века у генијалним главама, политичка економија
у ужем смислу, у својој позитивној формулацији од стране физиократа и
Адама Смита, ипак је у суштини чедо 18 века...“ (Ф. Енгелс, „Анти-Диринг“,
део II, гл. I.) - Ред.
[Д]
Види и популарно излагање тога питања у Марксовом спису „Надница, цена и
профит“, нарочито у глави 6. - Ред.
[Ђ]
К. Маркс, „Капитал“, т. I, гл. XVII, стр. 440. - Ред.
[Е]
Енглески тредјуниони празновали су као Међународни пролетерски дан прву
недељу после 1 маја, која је 1891 падала 3 маја. - Ред.
[Ж] То
јест револуцију од 23-24 фебруара 1848 у Паризу, 13 марта у Бечу и 18 марта
у Берлину. - Ред.
[З] Карактеристику
тих „социјалистичких мађионичара“ види у Енгелсовом предговору немачком
издању „Манифеста комунистичке партије“ 1890 године. - Ред.
[И]
Уз аналогну Марксову поставку у „Беди филозофије“ Енгелс ставља ову напомену:
„Закон да се „природна“, тј. нормална цена радне снаге поклапа с минимумом
најамнине, тј. са еквивалентом вредности средстава за живот која су апсолутно
потребна за радников живот и множење - тај сам закон први ја поставио у
„Нацрту за критику политичке економије“ (Deutsch-Franzozische Jahrbucher,
Париз 1844) и у „Положају радничке класе у Енглеској“. Као што се из горњега
види, Маркс је у оно време тај закон усвојио. Од нас двојице прихватио га
је Ласал. Али иако најамнина у стварности има сталну тенденцију да се приближи
свом минимуму, ипак је горњи закон нетачан. Чињеница да се радна снага по
правилу и просечно плаћа испод њене вредности, не може променити њену вредност.
Маркс је у „Капиталу“ исправио горњу поставку (Одељак: Куповина и продаја
радне снаге), а изложио је и околности које дозвољавају капиталистичкој
производњи да цену радне снаге све више и више снизује испод њене вредности.
(Глава XXIII. Општи закон капиталистичке акумулације.)“ - Ред.
[Ј]
На овом месту термин „радна снага“ није ставио Енгелс, него се он већ налази
у тексту који је Маркс објавио у „Новим рајнским новинама“, - Ред.